Proglašenje pobjednika!

Dosadni profesor je i dalje brbljao o necemu sto sam vec znao i nije me nimalo zanimalo. Medjutim, odlucio sam da cu danas biti neobicno dobar, poput pravog andjelka, ili je bolje reci maminog i tatinog miljenika? Cekao sam da dosadni cas prodje i uputio se ka kantini sa svojim prijateljima Lenjoljubom i Slatkisoljubom. Prisao nam je najbolji frajer u skoli, Napucanoljub, visok, preplanuo i zgodan, kestenjaste kose boje govanca. Slatkisoljub mu se ulizivao, a posto sam ga ja smatrao napucanim klincem, oterao sam ga nekom totalno cool izjavom. Smejao sam se kao lud, ne znajuci da Slatkisoljub zeli da se druzi sa njim, pa je izvadio ogroman trupac i pokusao da me tresne po glavi. Izvuk'o sam se jedva, ozbiljnom facom i malom molbom na kraju. To su svakako svi videli pa su mi se plazili, rugali i na kraju me zakljucali u zenski WC. Sta sam tamo radio, o da, da, ma to je privatna stvar. Kada sam se vratio kuci trcao sam po kuci od srece jer je moja kolekcija mrtvih musica napokon bila upotpunjena musicom zlatnjacom koju je ubio moj mladji brat Gadoljub. Posle sam rovao ki mecka jer sam pao i slomio nogu dok sam trcao niz stepenice u zurbi da pokazem grozljivim komsijama svoju kolekciju. Baba mi vikala ,,Liz, nemo da roves, cu da spavam!'' Nekako su me utesili kupivsi mi cokoladu, koju sam pojeo i koja je imala neobicno dobar uticaj na mene. Posle toga sam sa svim kozama na broju bio potpuno srecan: Sojka, Radojka, Milojka, Zivana i Milana su bile u stadu. Roditelji su me ubacili u prvi avion i poslali me za Ameriku, gde sam brbljao ki onaj moj profesor, al mi nije islo dobro jer sam se zaljubio u jednu Bosiljku. Pogibeh zbog nje, srce mi je slomljeno jer je sa onim Napucanoljubom. Ali ostalo mi je nesto sto me je ohrabrilo da nastavim i postanem pravi andjeo od coveka. Moja kolekcija mrtvih musica.