*Esme* ::Pa... Kad Bella sredjuje papire i kad pise pisma za Nessie i Jacoba, kad se oprasta od Nessie u satoru i kasnije sa Edwardom, kad joj daje medaljon sa slikom nje, Belle i Edwarda, kad je predaje Jacobu i kaze mu da bezi sa njom... Ufff... Toliko toga. Prosto taj osecaj nemoci i saznanje da ti nema spasa, da moras da umres. Ubija me. Uopste pojedine recenice imaju ogroman uticaj na mene. Npr. kad Bella kaze Jakeu da se posle nekog vemena vrati i sve kaze Charliu ili kad Edward shvati sta Bella planira i kad kaze Nessie da je voli... Kad sam prvi put procitala knigu, dva dana sam plakala kao kisa. Najvise zbog tih takvih situacija...